Error message

  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in _drupal_bootstrap_page_cache() (line 2707 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).

Žanrovi

Žanrovi

Filmski i televizijski žanrovi. Informacija i za gledaoce i za filmmakere. Kako postići određeni žanr?
Napomena: 
- Ovaj tekst za sada ne obuhvaća sve žanrove. Planirano je da se ovaj tekst polako dopunjava raznim žanrovima, podžanrovima i detaljima.

Mešanje žanrova!

Pre čitanja ovog teksta važno je da shvatite da se žanrovi uobičajeno mešaju. Većina filmova spada u po dva tri ili više žanrova.
Iz tog razloga i objašnjenja u ovom testu su isprepletena. Nije dovoljno da izolujete samo jedan žanr i da samo o njemu pročitate. Na primer, o žanru sudske drame možemo da govorimo i u sklopu drame i u sklopu kriminalističkih filmova.
Zbog toga, preporučujemo da pročitate ceo tekst čak i ako vas interesuje samo jedan žanr.

Žanrovi za filmmakere

Ako pravite vaš film, niste ograničeni na samo jedan žanr. Ipak ako želite da postignete određeni žanr, treba da znate šta je karakteristično za njega. U ovom tekstu su informacije o suštini svakog žanra, kakav zaplet se najbolje uklapa u taj žanr itd.

Akcioni

Dešavanja u akcionom filmu bi se mogla opisati kao:
fizički, agresivno, naglo, brzo, nasilno...
U akcionom filmu problemi se rešavaju borbom, bežanjem, utrkivanjem... Kod akcionih filmova se i zaplet i rasplet svode na fizičko rešenje problema. Da li upotrebom fizičke snage osoba, oružja, alata, vozila, letelica, stvorenja... ali u svakom slučaju fizički.
Tipično za akcioni žanr su scene:
borbe, tuče, jurnjave, eksplozije,...

Primeri zapleta za akcioni film

Neprijatelj kojeg treba ubiti ili onesposobiti.
Objekat koje treba fizički uništiti.
Opasnost iz koje treba fizički pobeći.
Rival kojeg treba prestići, pobediti u trci
Žrtva koju treba izbaviti iz fizičke opasnosti.

Da li akcioni film mora da bude nasilan?

Akcioni film ne mora obavezno da obiluje nasiljem ali mora da se svodi na "adrenalinsku" aktivnost, "borba ili bekstvo" psiho-fizički mehanizam ili sličnu vrstu korišćenja maksimalne fizičke snage (i eksplozivnosti) iz tela likova. Verovatno bar negde u priči mora da se desi nešto nasilno da bi se ta agresija ili "borba ili bekstvo" mehanizam smisleno uklopila u priču.

U krajnjem slučaju, verovatno je minimalno nasilje za akcioni žanr to da se u priči događa bar nekakva simulacija nasilja. Na primer, da se film bavi nekim sportom ili ratnom igrom u kojoj nema povređenih.

Takođe ukoliko se film bavi scenama sa velikim i naglim prirodnim promenama, kao što su na primer prirodne katastrofe (zemljotresi, tornado, poplave, vulkani i sl.) to možemo smatrati akcionim žanrom. Takvi su na primer "filmovi katastrofe". To opet možemo smatrati "nasiljem" prirode...

Naravno, film uopšte ne mora da bude akcionog žanra. Mi ovde govorimo samo o tome šta je suština za one filmove koji mogu da se svrstaju (između ostalog) u akcione.

Avanturistički

Avanturistički film je obično sličan akcionom i po žanru obično spada i u akcione.
Naravno, ono što je karakteristično za avanturistički film je "avantura". Uzbudljivo, neobično iskustvo. Obično smelo i hrabro. Nešto što nema nikakve veze sa svakodnevicom običnih ljudi. Avantura obično nosi veliki rizik i zahteva hrabrost. Glavni lik obično ide na epsko putovanje, na udaljena mesta...

Kod drugih žanrova, zaplet može biti nešto što se može desiti svakome. Često ili čak svakodnevno. Za razliku od toga kod avanture zaplet je nešto mnogo neobičnije, nešto se dešava veoma retko, možda jednom u životu ili nikada.

Zašto se avanturistički filmovi gledaju?

Avanturistički filmovi su privlačni publici pre svega što "kroz njih" mogu da "dožive" ta iskustva koja im se verovatno nikada neće desiti u njihovom stvarnom životu. Praktično, nalaze u avanturističkim filmovima ta iskustva koja im nedostaju.

Triler

Triler je film kod kojeg su snažna osećanja napetosti i uzbuđenja glavni deo doživljaja gledanja tog filma.

Kakav je to osećaj velike napetosti i uzbuđenja suštinski za trilere?

Dok se u nekim drugim manje napetim filmovima, pitamo da li će glavni lik uspeti da ostvari svoje snove, da li će pobediti na nekom takmičenju, i sl. pitanja, kod trilera publika se pita:
Kako li će da izvuče živu glavu? Da li će uspeti da spase oteto dete? Da li će da ga pronađu ubice?...
Ta opasnost u kojoj se glavni lik nalazi je sada i ovde i toliko je ozbiljna da je pitanje tipa "biti ili ne biti", "život ili smrt".

Kako se triler približava vrhuncu, opasnost je sve veća, šanse za glavnog lika postaju nepovoljnije. Šanse da ne uspe postaju sve veće a da uspe sve manje... Pred sam vrhunac, neizvesnost je tolika da publika zaista ne zna da li će uspeti...

Zaplet kod trilera

Triler se obično ne bavi srećnim životom, ostvarenjem snova i sofisticiranih ciljeva u životu. Mnogo je češće da u fokusu bude ono šta glavni lik ne želi. Teme su obično mračnije.
Kod trilera trebamo zaplet gde je glavni lik u velikom problemu i opasnosti da izgubi nešto što je najverdnije, život, dragu osobu, deo tela, način života, slobodu i sl.

Primeri zapleta za triler

Izbeći smrtnu opasnost
Preživeti uprkos malim šansama
Spasiti familiju od smrti
Osloboditi svoje dete od otmičara
Ubiti moćnog neprijatelja
Sprečiti presudu za zločin koji nije počinio
Pobeći iz zarobljeništva
Sakriti se od moćne grupe progonilaca
Izbaviti se od mučitelja i zlostavljača
Zaustaviti uništenje zemlje

Razlika između čistog akcionog filma i trilera

Gledano samo teoretski kako je opisano na papiru, deluje da su skoro svi akcioni filmovi ujedno i trileri pošto su akcione scene uglavnom uzbudljive. Međutim to često nije slučaj. Akcione scene su često preterano spektakularne, toliko da ih gledaoc ne smatra realnim, ne veruje da to njemu može da se događa pa se samim tim ne uživi dovoljno u film i onda naravno nema tako intenzivna osećanja. Pojedinim osobama su akcioni filmovi toliko nerealni da su čak potpuno ravnodušni. Dakle, te akcione scene bi sigurno bile uzbudljive kada bi se gledaoc zaista našao u toj situaciji, međutim ti filmovi ne uspevaju da mnoge gledaoce ubede u to.
Akcioni filmovi se mnogo više bave nečim što spolja deluje uzbudljivo.
Triler, sa druge strane, može da bude mnogo manje spektakularan i sa manje akcije a da ipak mnogo snažnije angažuje emocije gledaoca. Triler dočarava situaciju na takav način i iz takve perspektive da se gledaoc mnogo više uživljava i oseća se kao da je taj film stvarnost. Trileri se više bave stvarima koje iznutra stvaraju uzbuđenje.

Psihološki triler

Ovde su konflikti između glavnih likova mnogo više mentalni i emocionalni nego fizički.
Način rešavanja najvećih problema u psihološkom trileru obično zahteva psihičke sposobnosti bez obzira da li se borba vodi protiv stvarnog ili umišljenog protivnika.
Često je za ovaj žanr da se negativac ili grupa negativaca služi obmanom i manipulacijom da bi žrtvu držao pod kontrolom ili je proglasio ludom ili da bi je iskoristili za neku nameštaljku i sl. Takođe, je tipičan primer za ovaj žanr da glavni lik ima određeni mentalni poremećaj pa se suočava ne samo sa stvarnim opasnostima nego i sa umišljenim.

Paranoični triler

Ovo su trileri kod kojih je svet u kojem se nalazi glavni lik prikazan iz ugla paranoične osobe. To, između ostalog, znači život u jednom neprijateljski nastrojenom svetu u kojem nije lako živeti a iz kojeg je skoro nemoguće pobeći.
Tipično je za ovaj žanr da se glavni lik upušta u otkrivanje tajne koju je veoma opasno znati a kamoli otkriti... Često postoji zavera protiv nekog svedoka ili protiv svih ljudi koji tajnu mogu da otkriju

Kako svet izgleda paranoičnoj osobi?

Svi su protiv njega. Neprijatelja je veliki broj. Neprijatelji se ne pokazuju javno kao neprijatelji nego neprijateljske poteze vuku u tajnosti. Javno se ponašaju dobronamerno i čak kao prijatelji. Postoji zavera (tajni dogovor) protiv njega.

Krimi triler

Kriminalistički triler se bavi likom koji živi u opasnom svetu kriminala. Ili detektiv koji istražuje opasna lica ili neki od kriminalaca.
Kada je u pitanju glavni lik kriminalac, pošto je njihov život prepun suočavanja sa smrću, opasnosti od pogibija, strah od hapšenja, strah od razotkrivanja njihovog tajnog života pred javnošću...
...jasno je da se tu dešavaju napetosti i strahovi tipični za trilere.
Ako je u pitanju lik koji progoni kriminalce, obično je u pitanju tvrdoglavi lik koji prelazi granicu bezbednog i ulazi na veoma nesigurnu teritoriju. Dovodi svoj život i sigurnost svojih bližnjih u opasnost

Politički triler

Politički trileri se pre svega bavi borbom za moć u politici. Moćne ličnosti iz sveta politike su takođe moćni protivnici pa onaj ko se bori protiv njih ili se sa njima otima za moć se realno nalazi u opasnosti. Zbog toga su politički trileri prepuni napetosti velikog intenziteta karakterističnog za trilere. Drugim rečima svet političkih i političarskih problema je sam po sebi takav da odgovara žanru trilera.

primeri zapleta i tema za politički triler

Opasnost od atentata. Opasnost od kidnapovanja. Opasnost od gubitka podrške od sopstvenog naroda. Opasnost od okretanja "prijatelja" protiv njega nakon političkih prevrata. Opasnost od progonstva iz države...
Biranje između dva zla. Konflikt između moralnih i strateških odgovarajućih poteza. Strah od ucena. Konfilkt između toga da se bude svoj ali u smrtnoj opasnosti ili da se potčini moćnijima da bi zadržao titulu. Da li u slučaju pobune, čuvati ili rušiti aktuelnu vlast ili pobunjenike? Ko će pobediti? Koga podržati? Kome se prikloniti?...

Kriminalistički

Priča o zločinu (krivičnom delu) koji se dešava ili se desio. Može biti i o životu kriminalca.
Kriminalistički filmovi su praktično filmovi raznih žanrova koji se bave temom kriminala.

Detektivska priča

Detektivska priča može biti o životu ili o poslu detektiva. Ili o sobi koja nije detektiv ali je na tragu da reši neki slučaj, sazna šta se dogodilo, pronađe krivce...

"Ko je to uradio?"

Varijanta detektivske priče predstavljena na takav način da sam gledaoc vidi i zna sve što i detektiv, pa može i sam misano da se uključi i rešava slučaj u svojoj glavi.

Sudska drama

Drama u kojoj se praktično cela priča dešava u sudnici ili se vrti oko nekog pravnog slučaja.

Pravni triler

Podžanr trilera u kojem su glavni likovi advokati i njihovi klijenti. Protagonista obično mora, da bi uspeo u svojem slučaju (da dokaže krivicu ili nevinost), toliko da se angažuje da njegov život ili način života bude doveden u opasnost. Obično se suočava sa ogromnim pritiskom druge strane, pretnjama, nameštaljkama, korumpiranim pravnim sistemom itd.

Horor

Koncept horor žanra je veoma jednostavan. Cilj horora je da izazove strah kod gledaoca. Što više puta i što snažnije se gledaoci uplaše, to je horor bolji. Nema pravila kako to tačno postići. Takav film može da se služi svim sredstvima samo da uspe da uplaši publiku. Sve je dozvoljeno ako će publika zaista da oseti mnogo straha.

Komedija

Komedija je veoma otvoren žanr i skoro sve komedija su pomešane sa drugim žanrovima.
Za komedije nema mnogo pravila. Komedija skoro uvek ovise o likovima koji moraju da budu simpatični i to je verovatno jedino pravilo. Često je za dobru komediju neophodno da likovi sami po sebi budu smešni. Talenat glumaca je obično od presudnog značaja za uspeh komedija, tako da dobar scenario za komediju, sam po sebi, ne garantuje da će na kraju film biti zaista smešan.

Film namenjen da bude komedija

Film može imati glavnu svrhu da bude komedija tj. da što više nasmeje publiku a sve ostalo je na drugom mestu ili uopšte nama ambicija za ostalo. Tu nema pravila kakva treba da bude. Takva komedija može da se služi svim sredstvima samo da uspe da nasmeje publiku. Tu može biti primene svih mogućih pristupa. Sve je dozvoljeno. Ako će publika zaista da se nasmeje, cilj je postignut.
Šta ako ovakva komedija ne uspe da nasmeje publiku?
Problem kod ovakvih komedija je, što im je to primarni cilj i ako taj film ne nasmeje publiku od njega obično ne ostaje ništa. Dakle ili je dobra komedija ili je loš film.
Ovaj žanr je mnogo uspešniji kod kratkih smešnih internet videa nego kod dugometražnih filmova komedija.

Komedija kao začin

Često je mnogo bolje kada je komedija samo začin nekom drugom žanru. Znači da film ima kvalitet bez obzira na to da li će i koliko publika da se smeje. Između ostalih u ovakve filmove spadaju "romantične komedije" koje imaju izuzetno visoku gledanost i spadaju u komercijalno najuspešnje...

Istorijski

Priča o stvarnom događaju ili stvarnoj osobi.

Biografski

Životna priča neke stvarne osobe, koju je ispričao/napisao neko dugi.

Autobiografija

U suštini isto kao biografija ali sa tom razlikom da je priču pisala baš osoba o kojoj priča govori. Jednostavnio rečeno, autor priča o svojem životu.
Autobiografija može biti preciznija u odnosu na biografiju pod uslovom da je autor iskren. Moguće je i da je manje objektivna jer ljudi sami sebe obično ne mogu da vide objektivno ili jednostavno žele sebe da predstave kao bolje/važnije/zanimljivije nego što jesu.

Memoari

Slično kao autobiografija ali je pisana "po sećanjima" autora. Onako kako se on sada seća i oseća u vezi događaja. Dakle, memoari se više oslanjanju na sećanja i emocije pa su samim tim verovatno manje precizni.

Istorijska fikcija

Priča sa radnjom smeštenom u stvarni svet, u stvarni istorijski period, često sa stvarnim istorijskim ličnostima ali sa nekim izmišljenim i dramatizovanim elementima.
Većina filmova istorijskog žanra su u stvari istorijska fikcija, naročito filmovi koji se bave davnom prošlošću.
Često jednostavno nema dovoljno zapisanih istorijskih podataka o nekom događaju da bi se iz njih napisao potpuno istorijski tačan scenario za tipičan film. Neki likovi i događaji se moraju izmisliti ili bi priča bila veoma kratka i nepotpuna. Takođe je moguće, kod pojedinih tema, da postoji ogromna količina istorijskih podataka pa bi za istorijsku preciznost bilo neophodno da priča bude veoma duga i dosadna.

Alternativna istorija

Varijanta istorijske fikcije sa pričom tipa "šta bi bilo kad bi bilo". "Šta bi bilo da se desilo?" ili "Šta bi bilo da se nije desilo?". Priča je smeštena u svet u kojem je neki istorijski događaj pošao drugim tokom ili se nije dogodio uopšte.
Ovo je posebno interesantan žanr jer pitanja kojima se bavi su već ona koja ljudi inače često sebi postavljaju i voleli bi da znaju odgovor na njih.
Alternativna istorija može da bude više nalik naučnoj fatastici i fantaziji nego istorijskoj fikciji.

Fantazije

Fikcioni žanr koji koristi magiju i druge nadprirodne fenomene kao glavni deo radnje, teme ili okruženja. Cela priča se odvija u svetu (dimenziji, mestu, vremenu) u kojem su te nadprirodne pojave normalne i prirodne.

Ipak fantazija ne znači da je sve moguće i da se dešava u svetu kojem nema nikakvih pravila ni ograničenja. Fantazijski svet u kojem se odvija radnja bi trebao da ima sopstvene zakonitosti i ograničenja šta je moguće a šta nije moguće.

Naučna fatastika - SF (Science fiction)

Fikcioni žanr koji za teme i okruženja koristi naučna i tehnološka dostignuća ili njihove posledice. Za razliku od fantazija, naučna fantastika koristi naučno razumevanja da bi objasnila svet tj. univerzum u kojem se priča odvija.
Naučna fantastika često za teme i okruženja koristi futurističko okruženje, nauku i tehnologiju budućnosti, svemiriska putovanja, putovanja kroz vreme, paralelne dimenzije univerzuma, vanzemaljski život...
Naučno-fantastična priča može čak da se odvija u svetu koji nema nikakvih naučnih dostignuća ali je taj svet posledica naučnih aktivnosti i veštačkih tvorevina itd. Na primer, svet nakon katastrofe. Ili na primer, svakodnevni život nekih novonastalih stvorenja, bez tehničkih stvari, na nekoj drugoj planeti. Kod takvih priča, naučna fantastika koristi tehnološka dostignuća, naučnu teoriju i veštačke ljudske tvorevine samo kao polaznu tačku i inspiraciju za priču ili za okruženje u kojem se priča odvija.

Animirani film

Film koji je nastao tehnikama animacije. Dakle, umesto snimanja stvarnih pokretnih stvari i likova, ovde se snimaju ili kompjuterski generišu crteži, slike i oblici, i njihovom modifikacijama se "animiraju" (oživljavaju) i stvara se iluzija pokreta.
Za razliku od drugih žanrova, za animirani film nije bitno kakva je priča i likovi nego tehnika kojom je film napravljen. Animirani film, pored toga što je "animirani" može da pripada bilo kojem drugom žanru. U stvari animirani film je praktično uvek mešavina žanrova.
Postoji mnogo vrsta animacije (klasična, kompjuterska, 2D, 3D...) pa se tako i animirani filmovi vizuelno mnogo razlikuju jedna od drugog.
Danas se kompjuterska animacija koristi i za specijalne efekte kojima se dopunjavaju filmovi mnogih žanrova koji se inače ne smatraju animiranima.


Planirano je da se ovaj tekst često dopunjava sa još žanrova...
video majstor,  1.7.2014
Za diskusiju i pitanja na ovu temu možete koristiti naš forum
>>Za učestvovanje na forumu registracija nije neohodna<<