Error message

  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in _drupal_bootstrap_page_cache() (line 2707 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).
  • Warning: Cannot modify header information - headers already sent by (output started at /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/index.php:4) in drupal_send_headers() (line 1503 of /home/content/58/3877858/html/sajtovi/videomajstor/includes/bootstrap.inc).

Vodič za kupovinu hard diska

Vodič za kupovinu hard diska

Hard diskovi, SSD diskovi, interni, eksterni...

Napokon, nakon dugo vremena cene hard diskova počinju padati. Kod nas su ponovo dostupni hard diskovi većeg kapaciteta po pristupačnim cenama. Pravo je vreme za kupovinu. A pošto je problematika hard diskova mnogo složenija nego što mislite, trebali bi zaista pažljivo da pročitate informacije iz ovog vodiča.
Hard diskovi i poplave na Tajlandu
Hard diskovi su od kada postoje uvek postajali sve većeg kapaciteta i sve manje cene. Tako je bilo sve do pred kraj prošle godine. Krajem 2011-e, poplave na Tajlandu, gde se inače proizvodi jedna četvrtina svih svetskih hard diskova, su posebno pogodile ovo tržište. Nakon toga su krenula poskupljenja, nestašice i stagnacija u povećavanju kapaciteta hard diskova. Tržište se ponovo oporavilo tek krajem 2012-e.

Dimenzije internih diskove - 3.5" ili 2.5"...

3.5" form factorZavisno o tome da li vam treba hard disk za ugradnju u laptop ili desktop računar, izabraćete 2.5" ili 3.5" disk.

3.5" (3,5 inča)

 3.5" je standardna i danas najpopularnija veličina diskova za ugradnju u PC kućiša. Većina PC kućišta imaju predviđeno najmanje 4 mesta za ugradnju 3.5" diskova.
3.5" hard diskovi se takođe koriste za DVR rekordere i slične kućne uređaje koji snimaju na hard disk.

2.5" (2,5 inča)

2.5" form factor2.5" je standardna veličina za minijaturne hard diskove za prensone računare (Laptop, Notebook, Netbook).
SSD (Solid-state drive) uređaji takođe uobičajeno koriste ove dimenzije.
2.5" hard diskovi postoje u različitim debljinama. Debljina od 9.5mm je postala nezvanični standard. Takođe postoje modeli debljine 7mm koji se koriste za tanke (Ultrabook) laptop računare. Postoje i deblji od 9.5mm ali oni ne mogu da se ugrade u svaki laptop.

SATA ili PATA

Da li neki interni hard disk može biti spojen na računar zavisi od interfejsa tj. tehnologije spajanja (konektora, kablova i protokola za prenos podataka). Stvari su tu dosta jednostvne jer su svi noviji uređaji uglavnom SATA a stariji uglavnom PATA.

SATA (Serial ATA) 

SATA cableSATA je novija vrsta tehnologije za spajanje hard diskova i sličnih uređaja. Upotrebljiva je i za računare standardne veličine i za prenosne (Laptop, Notebook, Netbook). SATA konektori se nalaze na svim novijim matičnim pločama.

SATA 1.5Gb/s (SATA Revision 1.0)

Prva verzija SATA tehnologije. Za razliku od novijih, ograničena je na brzinu protoka podataka do 1.5 Gbit/s. SATA 1.5Gb/s je kompatibilna i sa novijim verzijama.

SATA 3.0Gb/s (SATA Revision 2.0)

Druga generacija SATA tehnologije podiže brzinu protoka podataka do 3.0Gb/s što je teoretski dvostruko više od prve generacije. SATA 3.0Gb/s je kompatibilna i sa (starijom) prvom genracijom i (novijom) trećom generacijom SATA standarda.

SATA 6Gb/s (SATA Revision 3.0)

Treća a ujedno i najnovija generacija SATA tehnologije. Naravno omogućava brzine protoka podataka čak do 6 Gb/s. SATA 6.0Gb/s je kompatibilna i sa straijim generacijama (prvom i drugom) SATA tehnologije. SATA 6Gb/s takođe uključuje i NCQ (Native Command Queuing) tehnologiju koja optimizuje redosled čitanja i pisanja podataka tako da hard disk koristi manje fizičkih pomeranja za istu stvar. Postižu se bolje performanse a ujedno se hard disk manje haba mehanički i time mu se, teoretski, produžuje vek trajanja.

PATA (Parallel ATA)

PATA cableStručno rečeno, PATA je čitava grupa starijih tehnologija za spajanje hard diskova. Veoma je prepoznatljiva po tome što PATA uređaji koriste široke trakaste kablove (Ribbon cable).
PATA tehnologija se napušta i zamenjuje modernijom i jednostavnijom SATA. PATA hard diskovi se više ne proizvode ali još uvek se dosta upotrebljavaju jer ima mnogo polovnih PATA uređaja koji dobro rade. Najveća moguća brzina protoka podataka kod PATA uređaja je 133MB/s.

IDE i ATA...

IDE, EIDE, ATA, ATAPI, ATA-33, Ultra ATA/133... i sl. su stariji i precizniji nazivi za pojedine varijante PATA tehnologije. Sve to se danas jednostavno naziva PATA. Ako kupujete novi PATA kabal on je najverovatnije kompatibilan sa svim uređajima iz PATA familije.

7200 ili 5400 RPM

Ovo su cifre koje često viđate u opisima modela hard diskova. Nije presudno da znate njihovo značenje ali objasnićemo i to:
Broj RPM (Revolutions per minute - broj obrtaja u minuti) govori kolikom brzinom se vrte ploče u hard disku. 7200 naravno znači brže vrtenje i brži hard disk. Takođe 7200 znači da je disk bučniji, da troši više energije i obično se više greje. Ako su vam najvažnije performanse, birajte hard disk sa brzinom 7200 RPM. Ako vam je važnije da disk malo troši, da bude tih, i da se manje greje, birajte diskove od 5400 RPM.
Western Digital Caviar Green, Blue i Black
Wester Digital Caviar hard diskovi imaju veoma zgodnu podelu modela u tri kategorije:
Black (crni) serija su modeli kod kojih su najvažnije performanse. Najbrži su.
- Green (zeleni) serija su modeli kod kojih je najvažnija ušteda energije. Najsporiji su ali zato imaju najmanju potrošnu energije, najtiši rad i najmanje se greju. Takođe su najjeftiniji. Odličan izbor ako vam, na primer, treba samo veliki hard disk na koji ćete pretežno držati filmove, muziku, slike...
- Blue (plavi) serija je zlatna sredina. Odličan izbor za sve koji su neodlučni u vezi toga koja karakteristika im je najvažnija.

32MB, 64MB cache...

Novi hard diskovi uglavnom imaju dovoljno cache (keš) memorije da o njoj ne morate da brinete. Ipak, da vas podatak o veličine cache memorije ne bi zbunjivao, objasnićemo čemu ona služi:
Kada računar želi da zapiše neki podatak to se često ne podudara sa momentom kada hard disk može da zapiše taj podatak. Da ne bi čekali jedan na drugoga, tu posreduje cache memorija. Kada hard disk ne stiže odmah da zapiše neki podatak, on ga ipak primi u svoju cache memoriju da kompjuter ne mora da čeka. Na taj način kompjuter nastavlja bez prekidanja da obavlja neke druge operacije a hard disk ima vremena da zapisivanje podataka iz cachea obavi najoptimalnijim redosledom. Tako se ubrzavaju takvi momenti a hard disk pri tome trpi manje fizičkih naprezanja, manje se haba i stvara manje buke.
Više cache momorije na hard disku jednostavno znači još glatkiji rad sa hard diskom.

Kapacitet - Koliko gigabajta vam treba?

Ne dobijate onoliko gigabajta koliko piše!

Kapacitet hard diska koji se navodi nije 100% precizan. To je nazivni kapacitet a stavrni kapacitet je približno toliko ali ipak malo manje. Kapacitet se navodi u gigabajtima ali ne istim onim gigabajtima koje možete pročitati iz računara.

Fajlovima treba više nego što vama treba

Druga stvar koja umanjuje kapacitet je iskorištenje prostora od samih fajlova. Da biste na hard disk mogli snimati fajlove, morate ga prethodno formatizovati. U procesu formatizovanja kreira se "file system". Sav prostor namenjen za podatke se softverski izdeli na male deliće zvani klusteri (cluster). Svaki cluster ima obeleženu poziciju i ta belešta takođe troši prostor na hard disku. U svaki cluster se smešta jedan mali fajl ili delić velikog fajla. U jednom clusteru ne može biti više od jednog fajla. Ukoliko je u cluster snimljen mali fajl on zauzima ceo cluster čak i ako je manje bajtova od celog clustera. Naravno pošto se veličina fajlova retko kada podudara sa veličinom clustera to znači da prostor mnogih clustera ne bude iskorišćen do kraja. Na kraju imamo rezultat da fajlovi zauzmu više gigabajta na hard disku nego što je njihova stvarna veličina. Drugim rečima, još jedan razlog zbog kojeg ne možete da iskoristite sve gigabjte koji pišu.

Hard disku treba i prazan prostor

Da ne bi dolazilo do preterane fragmentacije i da bi mogli da obavljate razne operacije održavanja hard diska, potrebno je da na hard disku bude uvek značajna količina praznog prostora. Na particijama veličine do 250GB potrebno je da bude uvek bar 15% praznog prostora. A kod većih particija može i manje procenata ali ipak bi trebalo da ostane bar oko 20GB praznog prostora.

SSD još više voli prazan prostor

Kad su SSD diskovi u pitanju, tada je prazan prostor još važniji. Da bi SSD funkcionisao kako je predviđeno i da bi postigao što duži radni vek on mora imati dovoljno praznog prostora da bi imao slobode da raspoređuje nove fajlova na najoptimalnija mesta. Što je manje praznog mesta to SSD ima manje izbora i onda je prinuđen da vrši zapisivanje fajlova na manje optimalna mesta. To srozava njegove karakteristika brže nego kada ima više slobode.
SSD diskovima najviše prija rad sa malim fajlovima.

Problematika hard diskova velikog kapaciteta

Najnoviji i najveći hard diskovi zahetvaju i noviji hardver (matične ploče) i noviji softver. Stari hardver i stari softver jednostavno imaju previše ograničenja a u mnogim slučajevima ne podržavaju uopšte neke od najnovijih uređaja.
Da bi u potpunosti bili podržani najnoviji hard disk uređaji velikog kapaciteta i sve njihove tehnologije, potrebno je da računar ima matičnu ploču sa UEFI, obavezno 64-bitni operativni sistem, GPT particije kreirane namenskim softverom ili pri instalaciji operativnih sistema koji podržavaju GPT.
Preporučljivo je da se koristi Windows 7 i to 64-bitno izdanje. Ako ipak koristite stariji operativni sitem, obavezno instalirajte najnoviji "Service Pack", zakrpe i drajvere.

Šta ako softver i hardver ne zadovoljavaju ove uslove?

Mogu se dešavati neke od sledećih problema:
- Hard disk kapaciteta većeg od 2.19TB nije podržan
- Operativni sistem može da čita GPT particije ali ne može da bude instaliran (neće da bootuje) na GPT particiji 
- Problemi sa "Not aligned" particijama na Advanced Format hard disku, kao što su značajna usporenja i habanje uređaja. Ova problematika je objašnjena ispod u posebnom članku.

BIOS ili EFI na matičnoj ploči

Pojednostavljeno rečeno BIOS je bazični softver na matičnoj ploči koje posreduje izmedju operativnog sistema i hardvera priključenog na matičnu ploču. BIOS tehnologija se koristi već oko 25 godina, veoma je memorijski ograničena i razumljivo je da je zastarela. Za neke od najnovijih modela hardvera, BIOS je postao ograničenje tako da se pralezi na naprednija rešenja od BIOS-a.  To novo rešenje koje je industrija prihvatile je EFI ili UEFI.

...Da ne komplikujemo sa teorijom, sve što trebate znati je da ako kupujete novu matičnu ploču trebate izabrati onu koja ima EFI umesto BIOS-a ili oboje!

Važnost EFI-ja za nove hard diskove

Mogućnosti novih hard diskova kapaciteta većeg od 2TB se ne mogu u potpunosti iskoristiti kod matičnim ploča sa BIOS-om već samo sa EFI-jem. Tako da je, radi novog hardvera a naročito radi hard diskova velikog kapaciteta, veoma važno da izaberete moderniju matičnu ploču koja koristi EFI.

Koja je razlika izmedju EFI i UEFI?

UEFI (Unified Extensible Firmware Interface) je naziv za novije verzije EFI (Extensible Firmware Interface) i samim tim je precizniji pojam. Naziv EFI se i dalje koristi kada se misli na UEFI. Drugim rečima, i kada se kaže EFI i kada se kaže UEFI, misli se na isto.

Advanced Format (AF)

Advanced Format - logoAdvanced Format je naziv za sve formate fizičkog zapisivanja podatka na hard disk kod kojih su podaci organizovai u sektore veličine više od 512 (preciznije 512 do 520) bajtova po sektoru.
Radi usporedbe, svi stariji hard diskovi, počev od 1956-e, su koristili sektore veličine 512 bajtova za fizički zapisa podataka. To je idealno za male fajlove ali ne tako efikasno za velike fajlove koji se danas upotrebljavaju. Napokon, 2011-e su počeli da se proizvode hard diskovi sa Advanced Format tehnologijom od 4096 (4K) bajtova po sektoru. Trenutno je 4096 (4K) bajtova po sektoru jedini industrijski standard za Advanced Format hard diskove, ali u budućnosti će se pojavljivati i druge veličine sektora.

Koja je prednost Advanced Format hard diskova u praksi?

U praksi, Advanced Format hard diskovi mogu da smeste više podataka ako su u pitanju veliki fajlovi i suprotno tome, manje podataka ako su u pitanju veoma mali fajlovi. Što je više velikih fajlova to je više koristi od Advanced Format-a. Advanced Format hard diskovi su optimalni za današnje potrebe a naročito će biti adekvatni za buduće potrebe jer fajlovi koje upotrebljavamo postaju sve veći i veći.

Problemi sa Advanced Format hard diskovima - "Non-optimally aligned partition", "Not aligned" ili "Misaligned"

Ako se pri kreiranju particija ne podudare pozicije clustera (delići fajl sistema u koji se softverski smešataju fajlovi) sa pozicijama sektora (mesta na hard disku gde se podaci hardverski zapisuju) dolazi do toga da se podaci iz jednog clustera zapravo prelivaju u dva sektora. Tako da svaki put kada sofver želi da pročita jedan cluster, hard disk mora fizički (hardverski) da pročita dva sektora. To je dvostruko sporije jer je potrebno dvostruko više posla da hard disk pročita zahtevane podatke. Dve operacije umesto jedne, naravno čini operacije čitanja/pisanja drastično sporijim. Dvostruko se traći vreme i energija i hard disk se više haba.

U kojim tačno slučajevima dolazi do ovog problema?

Ovaj problem nastaje u većini slučajeva kada u starijem operativnom sistemu pravimo particije na Advanced Format hard disku ili SSD disku. A čak i na novijim operativnim sistemima (Windows Vista i Windows 7), kada pravimo više od jedne particije, dolazi do ove pojave na svima osim prve particije.
Za sada samo neki od najnovijih verzija programa specijalizovanih za kreiranje particija mogu da izbegnu ovaj problem u potpunosti.
Takođe Seagate hard diskovi sa SmartAlign tehnologijom bi trebali da su obezbeđeni od ovog problema čak i ako su particije "Not aligned".

Kako se ovaj problem rešava?

Rešava se tako što se pokrene poseban softver "Align Tool" koji je namenjen baš za rešavanje tog problema. Align Tool automatski prepozna particije koje trebaju "poravnavanje" i ponudi vam da obavite. Partcije koje ne trebaju ovu operaciju, neće dirati.
Proizvođači Advanced Format hard diskova nude besplatne "Align Tool" programe svojim kupcima:
- Western Digital daje besplatno:
WD Align - Powered by Acronis
WD Align - Powered By Paragon
- Hitachi daje besplatno:
HGST Align Tool
- Toshiba daje besplatno:
Paragon Alignment Tool for Toshiba AF 512e Drives
- Seagate i Samsung hard diskovi koji imaju ugrađenu SmartAlign tehnologiju ne zahtevaju posebnu intervenciju ali ipak preporučuju da se to obavi sa nekim od programa namenjenih za to.

SSD (Solid-state Drive) diskovi

SSD (Solid-state Drive)Jednostavno rečeno, SSD (Solid-state Drive) ili popularnije kod nas "SSD disk", je uređaj koji će možda jednog dana zameniti hard disk. Stručnije rečeno, SSD  je elektronski uređaj/medij za zapisivanje/čitanje/čuvanje podataka sličan hard disku. SSD za razliku od hard diska nema pokretnih delova ni nikakve mehanike, nego je potpuno elektronski uređaj. Zbog toga i naziv "SSD dsik" nije tehnički tačan jer on u stvari nije nikakav "disk" nego elektronsko kolo sa memorijskim čipovim.
Spolja gledano SSD je u potpunosti nalik hard disku jer koristi standardne dimenzije (2.5" i 3.5") i može da se ugrađuje na ista mesta kao i hard diskovi. Interfejs tehnologija je takođe ista kao na hard diskovima tako da su ovi uređaji u potpunosti kompatibilni. Praktično svi SSD diskovi koriste SATA interfejs.
Iako SSD diskovi imaju prednost u tome što nemaju mahaničkih delova, daleko su od savršenstva. Trenutno je glavni problem što su, još uvek malog kapaciteta i previsoke cene da bi konkurisali hard diskovima. Proći će još dosta godina dok ne budu u potpunosti uporedivi sa hard diskovima.

Poređenje: SSD (Solid-state Drive) protiv HDD (Hard Disk Drive)

Brzina

Poštp je hard disk mehanički uređaj on mora da rotira i pomera "glavu" da bi pristupio podacima na različitim mestima i to je njegovo glavno ograničenje kad je brzina u pitanju. Pošto SSD nema taj problem, brzina pristupa podacima na različitim mestima je glavno područje gde je SSD superioran. Kada je u pitanju čitanje/pisanje u neprekidnom nizu, tu razlika u brzina nije tako drastična. Kada je u pitanju stalnost brzine, tu je hard disk u prednosti. Hard disk praktično tokom celog svog veka trajanja radi istom brzinom dok performanse SSD-a opadaju tokom vremena. Primetan pad brzine može se primetiti već nakon prvih nedelju dana upotrebe SSD-a.

Pouzdanost i sigurnost podataka

Iako se na neki način podrazumeva da su SSD diskovi, pošto nemaju pokretnih delova, sigurniji od hard diskova, to u praksi nije baš tako. Ako verujete da su SSD diskovi superiorniji i sigurniji, verovatno ćete se razočarati. Postoji značajna razlika u načinu na koji se habaju i kvare.

Iznenadno gubljenje podataka

Do kvara na SSD diskovima, dolazi odjednom i podaci se gube u potpunosti. S druge strane, hard disk, iako može da otkaže, on najčešće daje "upozorenja" da bi mogao otkazati tako da se podaci mogu preventivno backup-ovati (napraviti rezervnu kopiju). Takođe, čak i usled većih kvarova, većina podataka sa hard diska može biti naknadno spašena.

Habanje i vek trajanja

Svaki bit (najmanja memorijska jedinica) memorije kod SSD-a može biti upotrebljen određeni broj puta. Što više uotrebljavate SSD, to mu više skraćujete vek jer će brže biti dostignut taj broj. Softver (firmware) u SSD uređaju, zbog toga, raspoređuje zapisivanje podataka tako da se svaki delić memorije upotrebi približno jednak broj puta. Na taj način postiže ujednačeno habanje i produžava vek trajanja blizu nekog mogućeg maksimuma.
S druge strane, hard disk, obično nema takvih problema. Hard disk, ako se pokvari, to će pre da bude mehanički uzrok nego dotrajalost u sektorima. Većina hard diskova bi trebala da nadživi SSD-ove u desktop računarima.

Kvarovi i bugovi iz firmwarea

Takođe, veliki nedostatak SSD-ova je što kritičan deo njegove funkcionalnosti dolazi iz memorijskog kontrolera i firmware-a (softvera ugrađenog u uređaj) tako da čak i bag u firmware-u može prouzrokovati gubitak podataka. Kod hard diskova to je velika retkost.
Pri kupovini SSD-a poželjno je dobro se informisati jer su neki modeli skloniji problemima ovog tipa.

Mehanički kvarovi

Kod laptop računara, nije retkost da dođe do kvara hard diska. To je zbog toga što je laptop prenosni uređaj pa hard disk u njemu često trpi udarce i vibracije koje mu baš ne prijaju. Moguće je da je u takvim uslovima SSD zaista pouzdanije rešenje.

Cena, kapacitet i cena/GB

Kada je cena i kapacitet u pitanju tu su hard diskovi u očiglednoj prednoti. Tu su stvari veoma jednostavne jer su i razlike bukvalno ogromne. U kategoriji za kućnu upotrebu, hard diskovi su sada najviše dostupni u veličinama od 500GB do 3TB a SSD-ovi u veličinama od 60 do 480GB. Očigledno je da je današnji kapacitet SSD-ova oko šest puta manji. Kod cena, prednost je opet na strani hard diskova. Trenutno je cena po gigabajtu SSD-a oko 10-15 puta skuplja nego kod hard diskova.
Na primer, trenutno, po ceni jednog SSD-a od 128GB možete kupiti hard disk kapaciteta 2TB.

Potreba informisanost prilikom kupovina

Kod hard diskova je teško pogrešiti jer nema velike razlike između najboljeg, prosečnog i ispod prosečnog modela. Retko koji model hard diska je postao ozloglašen. S druge strane, kod SSD-a ima mnogo problematičnih modela i nezadovoljnih korisnika. Tako da je pre kupovine SSD diska preporučljivo što više se informisati o modelu koji razmatrate. Pročitajte što više informacija i iskustava korisnika o pojedinom modelu.

Održavanje hard diskova

Defragmentacija diskova

Šta je fragmentisanost?

Fajlovi se na hard disku ne zapisuju iz jednog dela i jedan iza drugog već se njihov sadrzaj zapisuje u paketima podataka razbacanim svuda po disku.  U početku se zapisuju ravnomerno medjutim prilikom brisanja i zapisvanja novih fajlova stvara se sve više praznina i onda se novi fajlovi zapisuju u delovima kako bi popunili te praznine.  Kada su fajlovi na hard disku zapisani tako iz više delova na različitim mestima na hard disku onda kažemo da je hard disk fragmentisan.

Zbog čega je fragmentisanost loša?

Pošto je hard disk mehanički uređaj, pri čitanju i zapisavanju podataka "glava" mora da se pomera. Što je fragmentisanost veća za svaki fajl glava mora da se pomera sve više i proces čitanja/pisanja fragmentisanih podataka zbog toga duže traje. Dakle pri većoj fragmentisanosti delovi hard diska se više mehanički naprežu i verovatno više habaju. 

Šta je defragmentacija?

To je proces održavanja hard diska pri kojem se fajlovi ispomeraju i poslažu na hard disku na takav način da svaki fajl bude zapisan iz jednog dela.

Koliko često treba obavljati defragmentaciju?

Na hard diskovima odnosno onim particijama na hard disku koje često koristite je poželjno obaviti defragmentaciju jednom ili dva puta mesečno. Kod hard diskova koje ne koristite često i na kojima niste mnogo brisali i snimali fajlova dovoljno je 2 ili 3 puta godišnje.

Da li se defragmentacija treba raditi što češće?

Ne treba. Prečesto obavljanje defragmentacije je takodje nepotrebno naprezanje hard diska. Za hard disk je najbolje da defragmentaciju radite umereno. Držite se preporuka napisanih iznad.

PAŽNJA! Na SSD diskovima ne treba raditi defragmentaciju!

Pošto SSD nema pokretnih delova, njemu je svejedno da li se podacima pristupa u nizu ili su podaci razbacani na različitim lokacijama u memoriji. Čak štaviše, SSD namerno razbacuje (tj. ravnomerno raspoređuje) podatke po celoj memoriji kako bi obezbedio ravnomerno habanje i ravnomerne performanse po celom memorijskom prostoru. SSD je praktično predodređen da bude fragmentisan i to je način na koji funkcioniše. Proces defragmentacije ne donosi nikavu korist za SSD. Čak štaviše, nepotrebno ga haba i skraćuje radni vek.
video majstor, 30.11.2012
Za diskusiju i pitanja na ovu temu možete koristiti naš forum
>>Za učestvovanje na forumu registracija nije neohodna<<