etikete:

Autorska prava i Copyright
Autorska prava, autorska dela, zaštita autorskih prava, autorski ugovor, ugovor o filmskom delu... Šta znači čuvena oznaka Copyright?
Napomena: 
Ovaj tekst je edukativnog tipa za poečtnike i srednje upućene. Za shvatanje osnova autorskih prava ovaj tekst je dovoljan ali za konkretne probleme iz ove oblasti je neophodno konsultovati se s pravnicima ili agencijama koje se bave zaštitom autorskih prava. Ova oblast je regulisana zakonom koji je veoma obiman i sadrži mnogo više detalja i izuzetaka koji ovde nisu pomenuti.

Šta su autorska dela?

Autorska dela su sva originalna kreativna dela tj. ostvarnena duhovne kreativnosti Kada se kaže "originalno" ne misli se na apsolutnu novost već na subjektivnu originalnost (izvornost). Praktično je dovoljno da autor ne kopira "previše" dela koja je sam video, već da što više toga sam osmisli. Prava definicija i zakonsko objašnjenje je duže i komplikovanije ali pošto se ovaj sajt na bavi celom pravnom problematikog već videom, filmmakingom i televizijiom, mi izdvajamo ono što je dovoljno znati u vezi toga.
Sledeće nabrojano se naročito smatra autorskim delima:
  • jezička dela
    • pisana dela (knjige, brošure, članci, prevodi, kompjuterski programi...)
    • govorna dela (predavanja, govori, besede...)
  • muzička dela s rečima ili bez reči (pesme, melodije, kompozicije itd.)
  • dramska i dramsko muzička dela
  • koreografska i pantomimska dela
  • audiovizuelna dela (kinematografska dela i dela stvorena na način sličan tome) - ukratko to su flmovi i video klipovi
  • fotografska dela i dela proizvedena postupkom sličnim fotografskom
  • dela likovnih umetnosti (slike, crteži, skice, grafike, vajarska dela i ostala dela likovnih umetnosti)
  • dela arhitekture
  • dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna
  • kartografska dela 
  • prikazi naučne ili tehničke prirode kao što su crteži, planovi, tabele, skice, makete i sl.

Autor

Autor je fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo.
Autorom se smatra onaj čije ima, pseudonim ili znak se nalazi na primercima dela, dok se ne dokaže da je drugačije.

Koautori i koautorska dela

Ako je više autora učestvovalo u nastanku autorskog dela, onda se radi o koautorskom delu. U tom slučaju umesto jednog autora imamo više koautora. Ako je takvo autorsko delo nedeljiva celina onda koautorima pripada zajedničko autorsko pravo.

Koautori filmskog dela

Kod filmskog dela, koautorima se smatraju: scenarista, režiser i glavni snimatelj (direktor fotografije). Ako je muzika posebno komponovana za to delo, onda je i kompozitor koautor tog filmskog dela. Ako je u pitanju animirani film, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.

Zakon o autorskim i srodnim pravima

U Srbiji su autorska prava i zaštita autorskih prava regulisana zakonom "ZAKON O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA". Taj zakon je usklađen sa međunarodnim pravnim aktima o zaštiti autorskih prava i jako je sličan zakonima tog tipa iz drugih država u svetu.

U čemu se razlikuju zakoni o autorskim pravima u pojedinim državama?

Krupnije razlike su pre svega tumačenja prava i obaveza za detalje koji nisu navedeni u ugovorima (Za ono što je precizno definisano u ugovorima nema neke bitne razlike). Od ostalih razlika, tu su same definicije zakona, dodatni detalji o ograničenjima prava, o izuzetcima od pravila, o načinu kažnjavanja prekršioca itd.

Šta je potrebno poduzeti da bi zakon štitio vaša autorska prava?

Ako ste nezavisni autor (da niste pod nekim ugovornim obavezama za autorstvo), ne morate da poduzmete ništa. Prema danas važećim zakonima, autorsko delo se odmah po nastanku smatra autorskim delom i automatski je zaštićeno zakonom o autorkim pravima. Autor, odmah po nastanku ima autorska prava nad sopstvenim autorskim delom. Nije neophodan nikakav konkretan potez autora.

Naravno u praksi postoji mnogo toga što možete učiniti iz preventivnih razloga kako bi sprečili prekršioce. A i još mnogo toga što možete uraditi da bi unovčili svoj rad. Ali čisto pravno gledano, ne morate ništa da uradite.

Autorska prava se sastoje od moralnih i imovinskih autorskih prava

Pojednostavljeno rečeno, moralna autorska prava garantuju autoru da će zauvek ostati priznati autor tog autorskog dela, bez obzira na koji način će ono biti ekonomski korišćeno. Za razliku od moralnih, imovinska autorska prava su "prenosiva", što znači da se vlasnik imovinskih prava može menjati. Prvi vlasnik imovinskih autorskih prava je autor ali on ih bilo kada može prodati ili pokloniti i tako vlasništvo nad imovinskim autorskim pravima može steći neko ko nije autor. Ako ih ne proda niti pokloni, nakon njegove smrti će vlasnici imovinskih autorskih prava postati njegovi naslednici.

U sledećem naslovu "Moralna autorska prava" ćemo se baviti moralnim pravima autora a u skoro svim ostalim imovinskim.

Moralna autorska prava

Šta su moralna autorska prava?

Nabrojaćemo nekoliko najvažnijih prava koja spadaju u moralna autorksa prava:

Pravo paterniteta tj. pravo da se autoru prizna autorstvo tj. da ga se naziva autorom tog dela.

Verovatno je najbitnije od svih moralnih prava, pravo autora da se njegovi ime, pseudonim ili znak naznači na svakom primerku autorskog dela. Autor, ako hoće, se može odreći ovog prava na naznačivanje imena u pojedinačnim slučajevima.

Pravo na zaštitu integriteta dela. Autor ima pravo da zabrani izvođenje dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi. Autor ima pravo da zabrani ili dozvoli preradu (izmene) njegovog autorskog dela.

Autor ima pravo da se suprotstvalja nedostojnom iskorištavanju svog dela tj. korišćenju dela na način koji ugrožava njegovu čast i ugled.

Koliko traju moralna autorska prava?

Moralna prava autora traju od nastanka autorskog dela pa u beskraj. Ne prestaju da traju ni smrću autora ni nakon prestanka imovinskih prava autora.

Prenos moralnih autorskih prava na nekoga drugoga

Moralna prava autora se ne mogu ni prodati ni pokloniti. Ne mogu biti prenešena ugovorom. Mogu samo, nakon autorove smrti, da ga neslede njegovi naslednici. Međutim čak ni nasleđivanjem se ne prenose celokupna moralna autorska prava nego sva osim dva izuzetka. Pravo na objavljivanje neobjavljenog dela se ne prenosi, ako je autor za života to zabranio. I pravo na izmenu dela ne može nikako biti prenešeno na nekoga drugoga.

Zaštitu prava na priznavanje autorstva, zaštitu integriteta dela i zabranu nedostojnog iskorišćavanja dela, mogu, osim naslednika vršiti i udruženja autora i institucije iz oblasti nauke i umetnosti.

Imovinska autorska prava

Pojednostavljeno rečeno, imovinska autorska prava su u suštini, prava vlasnika imovinskih autorskih prava da sa autorskim delom radi (skoro sve) šta želi i da sam odlučuje o tome. Može naplaćivati upotrebu tih autorskih dela, može prodati imovinska autorska prava u celini, može ih pokloniti, može učiniti ta autorska dela besplatnim za upotrebu, može ovlastiti zastupnika da u njegovo ime odlučuje o korišćenju autorskog dela itd.

Neka od imovinskih autorskih prava su sledeća:
  • Pravo na beleženje ili umnožavanje
  • Pravo (distribucije) stavljanja primeraka dela u promet
  • Prava davanja primeraka dela u zakup
  • Pravo davanja primeraka računarskog programa na poslugu
  • Pravo izvođenja
  • Pravo predstavljanja
  • Pravo prenošenja izvođenja ili predstavljanja
  • Pravo emitovanja (radio difuzija i kablovska difuzija)
  • Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti
  • Pravo na prilagođavanje, aranžiranje i drugu izmenu dela
  • Pravo javnog saopštavanja dela koje se emituje
  • Pravo javnog saopštavanja dela sa nosača zvuka ili slike

Koliko traju imovinska autorska prava?

Imovinska prava autora traju do kraja života autora i još 70 godina nakon njegove smrti.
Ukoliko je u pitanju koautorsko delo, imovinska prava svakog koautora traju sve do isteka 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.

Imovinska autorska prava za dela nepoznatog autora traju 70 godina od dana objavljivanja tog dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre isteka tog roka, imovinska autorska prava nastavljaju važiti isto kao da je od prvog dana bilo poznato ko je autor.

Prenos imovinskih autorskih prava na nekoga drugoga

Imovinska autorska prava se mogu prenositi. Mogu biti nasleđena, poklonjena ili prodata. Vlasnik se može stalno menjati, sve dok njihovo trajanje ne prestane.

Da li se kupovanjem originalnog primerka autorskog dela postaje vlasnik imovinskih autorskih prava?

Ne. Vi kupovinom original izdanja (Na primer DVD film u originalnom pakovanju) samo stičete pravo da koristite to delo u vašem privatnom prostoru (kući, stanu, automobilu...). Nemate pravo da ga umnožavate. Nemate pravo da ga javno prikazujete. Možete ga pozajmiti nekome ili ga prodati. I zavisno od zakona u pojedinim zemljama, ako je u pitanju optički disk (CD, DVD ili Blu-ray) imate pravo da napravite samo jednu rezervnu kopiju za slučaj da se original ošteti.

Kako da dođete do većih dozvola za tuđa autorska dela?

Postoje samo dva mogućnosti:

A)

Da vam vlasnik imovinskih autorskih prava besplatno dozvoli da koristite to autorsko delo na taj određeni način koji vama treba.

B)

Da sa vlasnikom imovinskih autorskih prava (ili njegovim zastupnikom) sklopite autorski ugovor. U tom slučaju za dozvolu ste dužni platiti odnosno uraditi ono što je u ugovoru navedeno kao vaša obaveza.

Ostvarivaje prava - Lično, preko zastupnika ili kolektivno

"Ostvarivanje prava" u praksi znači unovčavanje autorskog dela, sklapanje ugovora...  U slučaju zloupotrebe, podizanje tužbi, naplata odštete itd.

Individualno

Svako može sam lično ostvarivati svoja prava. Znači sam vlasnik imovinskih autorskih prava traži klijente, dogovara uslove, daje dozvole tj. sklapa autorske ugovore...

Preko zastupnika

Takođe, umesto vas vaša imovinska autorska prava može za vas ostvarivati zastupnik kojemu ste potpisali odgovarajuće punomoćje. To u praksi znači da autorski ugovor sa korisnicima ne potpisuje vlasnik autorskih prava već njegov zastupnik u njegovo ime i za njegov račun. Naravno zastupniku se plaća određena naknada ili provizija što obavlja taj posao umesto vlasnika.

Kolektivno

Autorska i srodna prava se mogu i kolektivno ostvarivati preko "organizacija  za kolektivno ostvarivanje autorskih prava". Takva organizacija po zakonu mora biti neprofitna i ne sme se baviti ni jednom delatnošću osim ostvaraivanja i zaštite autorskih prava svojih članova.

primer:

U Srbiji, naknade za puštanje muzičkih dela na javnim mestima (kafićima i diskotekama) se ne plaćaju muzičarima direktno već se plaćaju organizaciji SOKOJ.

Ugovori u vezi autorskih prava

Ostvarivanje prava se sprovodi kroz razne ugovore u kojim se definiše šta svaka od ugovornih strana daje a šta dobija za uzvrat.
Ovde ćemo opisati nekoliko najčešćih ugovora u vezi autorskih prava:

Autorski ugovor

Autorski ugovorom se autorska prava ustupaju (daju dozvole za korišćenje autorskih dela) ili u celini prenose (prodaju zauvek novom vlasniku). Ako izuzmemo to da se u tom ugovoru trguje autorskim pravima, detalji u tim ugovorima su slični kao u bilo kojem kupo-prodajnom ugovoru ili ugovoru o iznajmljivanju...

Ugovorne strane kod autorskog ugovora - šta daju a šta dobijaju

Vlasnik autorskih prava
Onaj ko ima vlasništvo nad autorskim pravima ili njegov zastupnik koji u njegovo ime i za njegov račun sklapa ugovor. On autorskim ugovorom dobija određenu nadoknadu kako je navedeno u ugovoru. Za tu nadoknadu on korisniku daje dozvolu za korišćenje autorskog dela na određeni način.
Korisnik autorskih prava
Onaj ko želi da koristi autorsko delo. On autorskim ugovorom dobija prava da koristi autorsko delo na određeni način kako je navedeno u ugovoru. Za uzvrat ima obavezu da vlasniku isplati navedenu nadoknadu (cenu) ili da mu se oduži na neki drugi način kako je navedeno u ugovoru.

Izdavački ugovor

Ovim ugovorom, autor daje izdavaču pravo da umnožava autorsko delo i da stavlja u promet (distribuira) tako umnožene primerke dela. Takođe, može dati izdavaču  i pravo prevođenja (na drugi jezik). Izdavač se obavezuje da će obaviti umnožavanje, da će staviti primerke dela u promet. Izdavač se takođe obavezuje da isplati nadoknadu onako kako je navedeno u ugovoru.
Ovim ugovorom se takođe definišu razni uslovi i rokovi: krajnji rok za puštanje primeraka dela u promet, ukupan broj izdanja, broj primeraka po jednom izdanju, izgled i tehnička opremljenost primeraka dela...

Ugovor o preradi autorskog dela

Ovim ugovorom vlasnik imovinskih autorskih prava  daje dozvolu drugom licu da delo preradi radi scenskog prikazivanja (pozorišni nastup), radi snimanja filmskog ili televizijskog dela ili za druge slične potrebe...

Ugovor o filmskom delu

U ugovoru o filmskom delu, jedno ili više lica (koautora) se obavezuju proizvođaču filmskog dela da će kreativno sarađivati na izradi filmskog dela i da mu ustupaju svoja imovinska prava na to autorsko delo koje će izraditi.
Tim ugovorom se takođe može ugovoriti i naknada koju ti koautori traže za ispunjenje svojih obaveza.

Ugovor o narudžbini autorskog dela

U ovom ugovoru autor se obavezuje da će za naručioca izraditi autorsko delo i predati mu primerak istog. Ugovorom se takođe definiše kome od njih će pripasti imovinska autorska prava i naknada za autora tj. obaveze koje naručilac ima prema autoru.

Uslovi i ograničenja koja vlasnik imovinskih autorskih prava može nuditi u ugovorima

Prenos prava u celini

To znači potpuni prelazak imovinskih autorskih prava na novog vlasnika. To može biti prodajom za određeni novčani iznos ili za neku drugu uslugu na koju se u ugovoru obavezuje kupac.
Novi vlasnik time stiče sva imovinska autorska prava a moralna autorska prava, naravno, zauvek ostaju na imenu pravog autora.

Neisključivo ustupanje prava

To znači da vlasnih imovinskih autorskih prava daje dozvolu da koristi delo na određeni način ali i dalje ostaje slobodan da tu dozvolu daje i drugim korisnicima. Korisnik ne može zabraniti drugima da takođe koriste istu takvu dozvolu.

Isključivo ustupanje prava

To znači da korisnik dobija isključivo pravo da iskorišćava autorsko delo na određeni način. A uz to se vlasnik imovinskih autorskih prava obavezuje da nikome drugome neće dati takvu dozvolu. Dakle određena dozvola je data samo tom jednom korisniku i nikome drugi je neće dobiti. Takva dozvola naravno uobičajeno košta skuplje ili se dogovore da vlasniku prava ide određeni procenat od zarade korisnika.

primer:

Vlasnik imovinskih prava za neki film sklopi sa nekim distributerom ugovor o ekskluzivnoj distribuciji tog filma. Znači niko osim tog distributera ne može postati distributer za taj film. Svi koji žele taj film moraju da se dogovoraju samo sa njima. Nema konkurencije i taj distributer ima mnogo veću kontrolu nad cenom.

Predmetno ograničenje ustupanja prava

To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu korisniku uz ograničenje na određen broj radnji iskorišćavanja dela.

Prostorna ograničenje ustupanja parava

To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu korisniku uz ograničenje da to delo može koristiti samo na određenoj teritoriji.

primer:

Distributer filmova, po ceni za lokalno prikazivanje, dozvoljava prikazivanje filma samo za gledaoce koji žive u jednom gradu.

Vremensko ograničenje ustupanja prava

To znači da vlasnik imovinskih autorskih prava daje dozvolu korisniku uz ograničenje da to delo može koristiti samo u određenom vremenskom periodu.

primer:

Distributer TV emisija dozvoli TV kanalu da prikazuje određenu emsiju samo u narednih godinu dana od sklapanja ugovora.

primer 2:

Distributer filmova dozvoli TV kanalu da prikazuje određeni film koliko želi puta ali samo u roku od 7 dana.

Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu kao deo radnih zadataka

Ako je autor stvorio autorsko delo u radnom odnosu izvršavajući svoje radne obaveze onda njegova imovinska prava i naknada zavise od ugovora o radnom odnosu. Ugovorom o radnom odnosu se ugovara koja od imovnskih prava i na koliko dugo će pripasti poslodavcu i ugovara se naknada za autora. Sva imovinska autorska prava za koja ovim ugovorom nije ugovoreno da će pripasti poslodavcu pripadaju autoru.

Naravno, i kada imovinska autorska prava pripadaju poslodavcu (bar na neko vreme), on je ipak radi moralnih prava autora, dužan da prilikom korišćenja tog dela navodi ime, pseudonim ili znak autora.

Copyright obaveštenja - Šta znače Copyright © i druge oznake koje često viđamo?

Copyright obaveštenje (copyright notice)

Prema starijem američkom zakonu na svakom primerku autorskog dela je bilo obavezno navesti određeno Copyright obaveštenje pri objavi autorskog dela kako bi to autorsko delo bilo zaštićeno zakonom. Danas, prema novijim zakonima (posle 1989-e), autorska dela su automatski zaštićena i ta oznaka više nije obavezna. Međutim Copyright obaveštenje se iz navike i radi ozbiljnosti ipak i dalje često koristi.

Preporučljivo je da Copyright obaveštenje ipak koristite jer je to ipak preventivna mera koja smanjuje broj kršenja autorskih prava i tako sprečava štetu koja bi eventualno mogla nastati.

Copyright obaveštenje se sastoji od tri dela: Copyright simbola, godine prve objave i identifikacije vlasnika autorskih prava.

Copyright ©

Prvi deo obaveštenja je oznaka © ili reč Copyright ili skraćenica Copr. ali najčešće je korišćeno oboje: Copyright ©

Godina objave dela

Godina koja se navodi posle Copyright znaka znači godinu kada je to autorsko delo prvi put objavljeno.

Identifikacija vlasnika autorskih prava

Ime, skraćenica ili neka druga oznaka po kojoj je preporznatljiv vlasnik autorskih prava.

"All right reserved"

U prevodu na Srpski fraza "All right reserved" znači "Sva prava zadržana". To je obaveštenje da se autor ne odriče svojih prava, koje je bila zahtevano prema starijem američkom i međunarodnom zakonu o Copyright-u. Međutim prema novijim zakonima (posle 2000-e) ovo više nije obavezno da se navodi. Prema današnjim zakonima (u skoro svim državama) autor ne mora da navodi nikakvu obavest da bi ga zakon o autorskim pravima štitio. Međutim još uvek je nekakav običaj da se to ipak navede. To danas zapravo služi kao podsetnik za one koji ne znaju zakon o autorskim pravima. Inače zakon jednako deluje i ako ta obavest nije navedena.

"Sva prava zadržana"

To je prevod fraze "All right reserved" na Srpski jezik. Zakon ne zahteva, ali ako ste vlasnik autorskih prava, možete navesti frazu "Sva prava zadržana" da bi delovali ozbiljnije i da bi podsetili neupućene domaće korisnike da se ne odričete prava koje vam pruža zakon o autorskim pravima.


Za sada toliko. Tekst će kasnije biti još dopunjavan i poboljšavan...
 video majstor, 26.12.2011
Za diskutiju i pitanja na ovu temu možete koristiti naš forum
>>Za učestvovanje na forumu registracija nije neohodna<<
Vrati se na početnu stranicu

Povezani tekstovi (relevant content)

Stranice povezane ključnim rečima (etiketama):